Stolica ili glava...

[123456]

Ivane...?

[IvanN]

Izvini što si čekao, ali dobar tajming pošto sam upravo završio upload Mora da se skine i neki flv plejer, npr ovaj http://download.cnet.com/FLV-Player/3000-13632_4-10467081.html


http://rapidshare.com/files/237183018/Tv_lica-2012.flv.html

[123456]

Jedno veliko HVALA na ulozenom trudu!

Dakle, narode, dr Vladan Radoman, jedan od osnivaca udruzenja Lekari bez granica, gost emisije Tanje Peternek Tv lica kao sav normalan svet

Vratimo se temi (ako ima ko da se vrati:)), jedan od ovih sto sad idu na pripreme za upis je pricao kako je asistent koji im drzi hemiju rekao, doslovno, da jedino studenti medicine postaju gluplji kad zavrse fakultet, za razliku od studenata svih ostalih fakulteta (i uporedio ih sa studentima etf-a (nasao je sa kim da poredi) sa kojima to, jel, nije slucaj). To im je valjda rekao u okviru price da se hemija nikada ne uci napamet vec sa razumevanjem a moguce da je samo hteo da im bude zanimljiv. Kako to gluplji? Pa lepo, kako kaze, samo medicinari utrose 6 godina uceci napamet umesto razmisljajuci, a kako znamo da delovi mozga koji se dugo ne koriste atrofiraju...
Jos je dodao da su se zajeb* sto nisu otisli na pripreme na farmaciju jer su jeftinije i casova je vise ali ono sto mene zanima jeste: slazete li se vi sa ovim?
"Stolica ili glava"? Moze li samo glava?

[IvanN]

Meni to liči na R.B. ?

Stvar je u tome da ljudi budu onakvi kakve im izazove postaviš. ETFovci imaju problem-based pristup, a od nas se zahteva da na ispitu izrecitujemo izvučena pitanja, a praktični se tretira kao nužno zlo uz teoriju. Ne znam šta se podrazumeva pod time da je neko pametan ili glup, ali mislim da mnogo lekara na kraju studija ima puno znanja sa kojim ima problema da ga poveže jer to niko nije ni tražio od njih. Svaka čast pojedincima, to im sigurno imponuje, ali to nije način kako bi institucija trebalo da se ponaša.

Neke stvari prosto moraju napamet da se nauče i tu pomaže samo stolica. Ne postoji logičan način da naučiš vrednosti bilirubina, ali itekako postoji logika kada se te vrednosti tumače.

S druge strane, ne mogu odjednom da se promene pravila i da kažeš "e, od sutra im dajemo samo zadatke", zato što se onda od studenata (a bogami i profesora) očekuje kvantni skok, kako da urade nešto za šta nisu prethodno naviknuti, neću da kažem naučeni.

Zamislite kada bi nastava i ispit iz interne izgledali ovako :
postoji spisak literature koja je odobrena, ali postoji slobodan izbor udžbenika. Svako uči iz onoga šta mu odgovara.

Tokom godine se vežbe odvijaju pet puta nedeljno, sa rotiranjem po raznim odeljenjima, plus ako se negde pojavi nešto zanimljivo.

Zanimljivi slučajevi se diskutuju na seminarima, poželjno u malim grupama.

Tokom godine svaki student pojedinačno dobija zadatak da piše ili smisli seminarske radove na neku temu. Nešto od toga može da se pretvori u studentski rad.

Predavanja se odvijaju u više manjih celina u terminima koji nisu odmah posle vežbi ili rano ujutru.

Svaki student sam pregleda bolesnika (po potrebi i uz asistenta), a posle mu se ukazuje na to šta bi trebalo da ispravi u svojim postupanjima + određene manuelne veštine tipa davanja injekcija, itd.

Postoji provera znanja putem različitih vrsta testova (može i online), ali ne u svrhu procene već konsolidacije i pospešivanja retencije znanja. Služi za ličnu upotrebu kao orjentir, ali i daje feedback katedri šta da menja u nastavnom programu.

Završni test pokriva sve oblasti, pitanja su nedvosmislena i sadrže malo "zaokruži netačan" ili "zaokruži najtačniji" odgovora i pri tom postoji diskriminantna vrednost svakog pitanja - drugim rečima, određeno je koji segment znanja bi trebalo da proceni, a ne da se pita samo da bi se postavilo pitanje. Time se pokazuje teorijsko znanje.

* test ima evaluaciju, a to nije procenat desetki i šestica, nego prolaznost grupa po pojedničnom pitanju. Ako je neko pitanje imalo malu prolaznost to znači da je ili nejasno postavljeno ili se u nastavnom programu nije posvetilo dovoljno pažnje. Bolonjska deklaracija u tom smislu zahteva veću prolaznost, a ne snižavanje kriterijuma da bi cifra bila veća na kraju, ali tako nešto zahteva drugačiji angažman.

Sam ispit je pregled pacijenta, uvid u njegove analize, davanje diferencijalnih dijagnoza, terapija i prognoza. Tu već postoji mogućnost i za malo povezivanja različitih oblasti, ali ne u smislu ispitivanja koliko student ne zna, nego kako izgleda jedan prosečan dan u ambulanti.

Meni se ovo čini kao malo smisleniji sistem nego dva puta nedeljno čoporativnog pristupa gde doktor viče na studente jer ne poznaju njegovu specijalističku oblast koja u tom trenutku nije u programu predavanja, a predavanja i njihovo pohađanje priča za sebe, dok se testovi zasnivaju na prepisivanju rečenica iz jednog the jedinog priznatog udžbenika, eventualno dva.

...